ПОЧИЊЕ СЕТВА: БИЋЕ ВИШЕ ПШЕНИЦЕ ЗБОГ ЦЕНЕ, А И ЗА СВАКИ СЛУЧАЈ

 

Нови Сад, 10.10.2022.

Дневник

  • Сетва пшенице може да почне чим се земља просуши од обилних киша, јер оптимални рок тече до 25. октобра.

Мада се првобитно очекивало да под пшеницом ове јесени буде посејано као и лане око 630.000 хектара, сада када је сетва на вратима од ратара се може чути да ће повећати површине под житом.

За то наводе три разлога: новац, јер је пшеница први приход у години, зато што житарица доспева за жетву пре него што крену високе дневне темературе и опасности од суше и што пшеница сада има добру цену. На Продуктној берзи Нови Сад килограм пшенице се продаје за око 43 динара.

Такође, не треба заборавти да нас историја учи да увек када је велика економска или нека још гора криза ту или на видику, наши паори се одлучују да више посеју пшенице. За сваки случај. Хлебно жито је и роба, и храна, и лакше се чува и хлеб је наш насушни.

Према рачуну Аграрне коморе Србије, сетва ће коштати по хектару140.750 динара, а по јутру 81.093 динара. У ту цену Аграрна комора урачунала је и коштање аренде од 500 евра по хектару, односно 61.360 динара.

Ратари су се, углавном, снабдели репроматеријалом и чекају да од недеље крену у посао јер је земља још влажна и не може још на свим њивама да уђе механизација.

Пољопривредник из Турије Саша Атанасковић казао је да ће ове јесени сејати више пшенице него лане и да је обезедио семе, ђубриво и машински припремио њиву за сетву.

- Садашња цена пшенице је добра, једино да не поскупи ђубриво и нафта, па ће ратари онда, ако још и клима послужи усеву, имати добре приносе у жетви - казао је Атанасковић.

- И пољопривредник из Кисача Јозеф Фокман сејаће више пшенице, за трећину, јер је принос соје подбацио.

- Сејаћу више жита, јер прво доспева .Ове године род свих усева је био мали, а од пшенице прво добијамо паре - казао је Фокман и навео да ће и други земљорадници више сејати пшенице, али да ће штедети на ђубриву, мада знају да то може умањити приносе.

Стручњак за пшеницу др Мирослав Малешевић наглашава да пре обраде земљишта треба на што већим површинама применити основно ђубриво и да се за то треба консултовати са пољопривредним стручним службама и .урадити контролу плодности ораница.

Уколико се желе добри приноси, нагласио је, треба сејати декларисано семе и предност дати домаћим сортама које су се показале у овој тешкој години за пољопривреду добре по приносима и квалитету зрна.

- Није тачно да домаће сорте треба сејати гушће од страних - истакао је др Малешевић.-Приносом се посебно истакла сорта „симонида” на скоро свим локалитетима у Србији , мада су и остале домаће сорте биле боље или конкуретне страним сортама, али, нажалост, до сада држава није стимулисала пољопривреднике за гајење квалитетнијих сорти хлебног зрна.

У овогодишњој жетви добили смо око 3,2 милона тона жита, а просечан принос је био 5,2 тоне по хектару. Према подацима Удружења за унапређење производње и извоз житарица и уљарица „Жита Србије„, имали смо и непродате пшенице од 750.000 тона, па је тако наша земља располагала са близу четири милиона тона хлебног зрна, односно 3,95 милиона тона.

Од јула до септембра ове године подаци Удружења млинске, пекарске и тестеничарске индустрије „Житоунија„ показују да смо продали 237.000 тона пшенице, највише у Италију, Космет и Северну Македонију.

Директор „Житоуније” Здравко Шајатовић казао је за „Дневник„ да је обим спољнотрговинске размене уобичајан за тај период, по 80.000 тона месечно.

Што се тиче брашна, Шајатовић је навео да је ове намирнице продато у извоз 37.300 тона, нашим старим купцима: Црној Гори, Северној Македонији и БиХ и да се 90 одсто брашна прода управо на та три тржишта.



---
 
Subvencije --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---




---
 
Pregled Cena Žitarica --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---


--- Vaš komentar na nove cene žitarica 
---  
---> KLIKNITE OVDE! <---



--- Besplatni Agro Saveti 
---
---> KLIKNITE OVDE! <---