Београд, 13.01.2023.

Политика

• Наводњавање мора да буде пројекат од националног значаја, каже за „Политику” професор Зоран Кесеровић

У прошлој години површине које се наводњавају повећане за 4,6 одсто у односу на 2021. али укупне које се заливају су и даље мале, истичу стручњаци.

Како је објавио Републички завод за статистику, најзаступљенији тип наводњавања у прошлој години био је орошавањем и то на више од 90 одсто површина.  Наводњавано је 54. 639 хектара пољопривредних површина. Оранице и баште (са 93,4%) имају највећи удео у укупно наводњаваним површинама, а потом следе воћњаци (са 5,4%) и остале пољопривредне површине (са уделом од 1,3%).

SRBIJA TREĆA NA SVETU PO PROIZVODNJI MALINA

Beograd, 13.01.2023.

Biz portal

• Najveće površine su pod šljivom, zatim jabukom i višnjom.

Po proizvodnji maline Srbija je u 2022. godini ostvarila treće mesto na globalnom nivou, odmah iza Rusije i Meksika.

12.01.2023.

CENE ŽITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPEŠTI, ČIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU

11.01.2023.

CENE ŽITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPEŠTI, ČIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU

10.01.2023.

CENE ŽITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPEŠTI, ČIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU

Нови Сад, 10.01.2023.

Дневник

• Високе дневне температуре за сада нису наудиле воћу, посебно кајсијама и бресквама, које су најосетљивије у односу на друго воће.

Добро је што се најављују ниже температуре, па се неће покренути животна активност у стаблима и вегетација.

Стручњак за воћарство проф. др Зоран Кесеровић изјавио је за „Дневник” да воће издржава високе температуре усред зиме, али истиче да, уколико метеоролози промаше у временској прогнози па се настави лепо време, воће може да почне да пупи, што не би било добро јер после лепог времена обично долази захлађење, минус и мраз.

Чачак, 10.01.2023.

РТС

• Стручњаци кажу да пролећне температуре за сада нису неповољно утицале на воће

У Миоковцима кoд Чачка памте године када је вегетација раније кренула и када су због касних мразева имали штете у воћњацима. Ипак, на јануарско пролеће, које за сада није донело проблеме, нису навикли.

Београд, 10.01.2023.

Политика

• На амбалажи истакнута информација да је реч о млеку произведеном у Европској унији

Осим млека домаћих произвођача компанија „Имлек” на тржишту Србије у свој препознатљивој амбалажи потрошачима нуди и увозно млеко из Пољске. Како је објавио портал „Агропрес”, купци о овоме нису обавештени осим што је фирма на појединим паковањима истакла да је реч о млеку произведеном у Европској унији. Такво млеко има и ознаку пољског ветеринарског инспектора, а према наведеним информацијама увозник за Србију је фирма – „Белфуд глобал трејд”, регистрована у Београду, саопштава тај портал поткрепљујући информације и видео-снимком из једне продавнице где се јасно види да се под брендом „моја кравица” продаје увозно пољско млеко.

Нови Сад, 09.01.2023.

Дневник

• Буџет Покрајинског секретарија за пољопривреду, водопривреду и шумарство ове године ће износити 10,27 милијарди динара, што је за 1,9 милијадру динара више новца него прошле године, а изражено у процентима повећање изноиси 22,8 одсто у односу на лане.

- Ове године биће обезбеђено милијарду динара за реконструкцију и изградњу двонаменских система за наводњавање, што је значајно улагање, посебно имајући у виду велику сушу, која је прошле године знатно умањила приносе пољопривредних култура - рекао је за „Дневник” помоћник покрајинског секретара за пољопривреду Младен Петреш.

Београд, 09.01.2023.

РТС

• Земљиште је један од највреднијих ресурса које Србија има. Модерна пољопривреда и тешка механизација земљиште набијају и испошћују, па стручњаци апелују да се земљи врати оно што биљке из ње извуку, пре свега коришћењем природног стајњака. Предлажу такозвану регенеративну обраду јер чува плодност, спречава ерозију и смањује загађење.

Може да буде испошћена и јалова, да спава, може да рађа, да се горопади - за земљу се каже и да је мајка која никад не умире. У Србији је жива али уморна, и треба је лечити. Од шездесетих година изгубили смо најмање милион хектара обрадивог земљишта. Четрдесет одсто војвођанских ораница спало је на један одсто хумуса, некада је просек био четири.