- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

MALA SETVA REPE SKUP ŠEĆER

 

Novi Sad, 22. mart 2011.

 

Setva šećerne repe u Srbiji kasni, a ugovorene površine još ne garantuju ovogodišnju proizvodnju na 50.000 hektara. Ratari su sa fabrikama ugovorili početnu otkupnu cenu od četiri dinara za kilogram, ali su u ugovoru ostavili mogućnost da to bude i više ako neki od kupaca podigne cenu. To se već događa ovih dana, jer su pojedini „veliki šećeraši” podigli cenu za 30 para po kilogramu. Ima i druge konkurencije: šećerane iz Hrvatske preuzeće slatki koren sa oko 6.000 hektara iz Vojvodine po ceni većoj od domaće ponude.

U fabrikama nerado govore o mogućoj količini šećera u ovogodišnjoj kampanji, ali za rast cene otkupa i šećera imaju tačne kalkulacije. Uz povećanje otkupne cene repe oni računaju na novu cenu gasa, struje i transportnih troškova, što, kažu u fabrikama, cenu šećera podiže do 120-130 dinara.

Po jednoj računici, ratari po novoj početnoj ugovorenoj ceni sa prinosom od 50 tona po hektaru mogu ostvariti prihod od 2.000 evra i da im ostane profit 1.000 evra. Po drugoj računici, oni tvrde, da bez najmanje pet dinara po kilogramu uz korektno merenje kvaliteta repe nema zarade od hiljadu evra po hektaru.

Agrarni stručnjaci i višegodišnji proizvođači šećerne repe poručuju da setva može biti uspešna i do polovine aprila, a stariji se sećaju da je setve bilo i u maju.

Dr Lazar Kovačev, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, za „AgroServis” kaže da u ponudi imaju sortu „Lara”, visokog sastava šećera i da njena setva do 10. aprila, uz optimalne vremenske uslove, omogućuje da se koren vadi krajem avgusta. O proizvodnji šećera dr Kovačev kaže:

- Za sadašnje potrebe i izvoz u Srbiji je neophodno proizvesti tri miliona tona korena sa najmanje 14% šećera i tada bi obezbedili oko 420.000 tona šećera. Sa manjim površinama potreban nam je prinos od 60-65 tona korena po hektaru, a to se kao prosek može postići uz solidno ulaganje – kaže dr Kovačev.

Snabdevenost tržišta šećerom u EU je neizvesna i pored veće cene od 48 odsto, što je rezultat neuspešne reforme iz 2006. godine u ovom sektoru poljoprivrede, koji je obavljen pod pritiskom Svetske trgovinske organizacije. Zahtev je bio da EU ukine subvencionisanje farmera, što je uticalo i na gašenje fabrike u zajednici, ali i u drugim zemljama (Ukrajina, Rusija).

Zbog skuplje proizvodnje šećera u Brazilu, Tajlandu, pa i Australiji na tržištu nema više jeftinog šećera. Od 550 dolara po toni šećer je dospeo na 850 i ima ga nedovoljno. EU je za zatvaranje šećerana  potrošila skoro 300 miliona evra.

Potrebe u Srbiji iznose oko 220.000 tona šećera, a planirani izvoz oko 180.000. Ali, sve zavisi od setve.

 

(AgroServis)