- TRŽIŠTE - /29.05.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.90 din/kg , pšenica 19.60 din/kg , soja 42.00 din/kg ; /29.05.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.65 din/kg , pšenica 20.02 din/kg , soja 32.97 din/kg ; /29.05.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.64 din/kg , pšenica 17.12 din/kg , soja 31.21 din/kg ; /29.05.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.70 din/kg , pšenica 22.02 din/kg , soja - ;

Корона погодила сточаре

 

ЈЕФТИНА ЈАГЊЕТИНА БРИНЕ ОВЧАРЕ 

Сента,13.04.2020.

Извор: Dnevnik.rs    

  • Око 30.000 оваца је уматичено у стадима пољопривредних газдинстава у општинама северног Потисја - Чока, Ада, Сента и Кањижа, које покрива Пољопривредна стручна служба Сента са трендом раста броја грла, а ванредно стање због епидемије услед коронавируса погађа овчаре јер је у откупу драстично смањена цена јагњетине живе ваге.

- Накупци за поједине кланичаре нуде свега 200 динара за килограм, а пре увођења ванредног стања откупна цена је била 300 динара - предочава Јосип Чешљар из Остојићева. - Не раде печењаре и угоститељски објекти који су на менију имали јагњетину па за јагњетином нема толике потражње, тако да нема неке значајније продаје, што погађа пољопривредна газдинства која се баве овчарством, јер им је новац неопходан за набавку семена, минералних ђубрива, заштитна средства и гориво за пролећну сетву. Има ко је принуђен да јагњад продаје и по овако ниској откупној цени. За кратко време цена је драстично пала, а по овој цени јагњад се задњи пут откупљивала 2008. године, али није било ванредног стања.

Чешљар је уверен да се цена мора променити, чим се укине ванредно стање, јер народ мора да једе, поготово што у окружњу, пре свега из Румуније је на снази забрана извоза, одакле се у нашу земљу један део јагњади увозио.

- Сви смо оптимисти да ће се сузбити епидемија коронавируса, да ће тада потражња кренути и цена јагњетине бити повољнија. Извесно је да су овчари за ускршње празнике јести јагњетину, али не знамо шта ће се дешавати за 1.мај и Ђурђевдан, када је обично највећа потражња и најбоља цена јагњетине. Због знанто смањене тражње нису криви ни накупци, ни кланичари, јер у овој ситуацији народ гледа да преживи на јефтинијој пилетини - каже Чешљар.

У региону северног Потисја, према незваничним проценама, већ је пристигло или пристиже 10.000 до 15.000 јагњади. Обично су најтраженија јагњад од 20 па до 35 килограма, али сада у понуди има оних који су нагурали и 40 кила, јер овчари нису желели да их јефтино продају накупцима.

Једино је нада да се може десити добра ствар, као што се десило и раније када је била лоша цена јагњади, да су овчари којима у том периоду нису паре биле преко потребне, оставили их и у јесен за шиљежад ухватили лепе паре... - указује на трачак наде Чешљар.

Од почетка априла већина овчара се ослања на испашу стада. Код захтева за издавање дозвола за кретање у време полицијског часа, пошто то није предвиђено, газдинства која се баве овчартсвом су указивала на потребу коју имају за напасање стада, па су неки успевали да добију дозволе, а који нису обнављали су захтеве.

- У суштини за сада проблема немамо, ако се има у виду чињеница да су чобани напољу на пашњацима и да не улазе у села. Одлуком локалне општинске администрације сезона испаше је од 1.априла до 1.новамбра и та могућност се користи. Услови још нису идеални, јер трава је још млада, мало су је претходних дана успорили и мразеви, али чим су овце на испаши а не на јаслама, одражава се на новчаник, пошто је испаша оваца јефтинија. У овчартсву сви су оријентисани на производњу јагњади, муже оваца практично нема и најчешће је само за сопствене потребе у домаћинству - објашњава Чешљар.

Овчари истичу да им добро дође субвенција од 7.000 динара по уматиченом грлу, 2.000 за јагње испоручено кланици, а за аутохтону расу чоканску цигају за очување генетских ресурса добија се и 4.500 динара подстицаја. Овчари су навикли на све недаће, посебно они малобројни који су опредељени за узгој чоканске цигаје, попут Милоша Миланова из Санада, који држи стадо од око 150 грла. Миланов је и председник Удружења овчара „Чоканска цигаја“, а напомиње да се чоканска цигаја одржава у 11 стада, у Санаду, Остојићеву, Чоки, Мокрину и још неким местима, укупно има око 1.600 грла. 

- Чоканска цигаја је отпорна и опстаје у свим условима, трудимо се да је сачувамо и колико је могуће проширимо стада - констатује Миланов. - Немамо ми неких проблема, преко мобилног телефона сам слао захтев за добијање дозволе и добијао продужетак до осам увече, тако да може све да се постигне. Треба бити стрпљив, јер било је и до сада свакојаких ситуација, изгурали смо, па ћемо пребродити и ову.

Милош Миланов је до ове сезоне имао чобана, али сада обавља и тај посао, пошто је чобан којег је до сада ангажовао прешао да чува краве, а испаша оваца и крава не иду заједно.

Овчари из Мола додатно оптерећење представља што у свом атару у Бачкој немају пашњака па су им стада на испаши у Банату. Никола Урбан има стадо од 200 грла расе „ил де франс“, а он  и други овчари напомињу да и поред тога што стада имају чобане, морају да их обилазе и носе храну, па треба превалити преко 20 километара, што је додатна брига...

 Како је наишла невоља са корона вирусом, појавили су се накупци па оборили цену на 200 динара. Продавали смо и за ту мизерну цену, шта да радимо, када нам треба гориво за одлазак до пашњака и за обављање сетве. Пре епдемије сам јагњад носио Матијевићу у Нови Сад за 300 динара плус ПДВ, значи 320 динара, за субвенцију од 2.000 динара по јагњету треба поднети захтев па се чека и годину дана. За нас овчаре ова болест уопште није добро дошла јер је откупна цена пала, а трошкова имамо - прича Никола Урбан, који вели да му је син Миодраг од велике помоћи јер јако воли овце.

Никола сматра да је највећи проблем што откупне цене нису стабилне и напомиње да највише јагањаца доспева у марту, па је у марту и априлу најнижа цена. 

- Тешко ми је и да поредим са ценама друге робе коју ми купујемо и без које не можемо. Џаба и субвенције, ако је откупна цена јагњетине нестабилна, људи продају стада. Мада немам ја са државом ништа, све је у реду, једино су проблем откупне цене које варирају. Овчартсво је тежак посао, али у нашој породици није од јуче, нити се може радити од данас до сутра. Стадо су имали деда, отац, преноси с колена на колено, па сам остао у том послу,  а наставља и син Миодраг - каже Никола Урбан.