- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Istraživanje u Zapadnoj Srbiji

 

TV PROGRAM - IZVOR INFORMACIJA ZA SELO

 

U okviru projekta „Srpsko selo u EU, EU u srpskom selu“ od 20. maja 2011. do 5. juna 2011. godine sprvedena je anketa, koja je trebala da da odgovore na pitanje koliko prosečan srpski farmer ima informacijama o politikama razvoja sela i poljoprivrede u EU.

Anketa je sprovedena kroz Mrežu za ruralni razvoj Zapadna Srbija, na uzorku od 200 farmera na području 10 opština.

Kada uporedimo rezultate ankete sprovedene na početku sprovođenja projekta i poslednjih rezultata, možemo da zaključimo da je došlo do pozitivnih pomaka u informisanosti farmera o politikama razvoja sela i poljoprivrede u EU.

Najviše informacija o problemima vezanim za poljoprivredu farmeri u Srbiji i dalje primaju preko TV (38,86% - 2011, 36,97% - 2010), zatim preko Poljoprivredne stručne službe (17,57%/17,00%), Mreže za ruralni razvoj (14,53%/11,28%), štampanih medija (13,02%/19,24%), radio (9,86%/10,62%) i Internet (6,16%/4,90%). Primetno je značajno povećanje učešća PSS i Mreže za ruralni razvoj u informisanju poljoprivrednika, što daje pozitivnu ocenu aktivnostima Ministarstva poljoprivrede.

Od specijalizovanih TV emisija i dalje su najgledanije Znanje na poklon (B92), Domaćin (PRVA) i Farma (Atlas Media Group). Po ovome možemo zaključiti da farmere, pre svega, zanimaju sadržaji koji govore o novim tehnologijama i primerima dobre prakse.

Na pitanje „Koliko ste upoznati sa politikama EU u oblasti razvoja sela i poljoprivrede“, samo 5,03% ispitanika je odgovorilo sa „potpuno“, za razliku od 6,03% koliko je na ovaj način odgovorilo 2010 godine, dok je sa „delimično“ odgovorilo 80,90% (69,85%), a sa „nisam upoznat“ 14,07% (24,12%). Gotovo sigurno sa rezervom možemo prihvatiti podatak da je bilo koji farmer „u potpunosti“ upoznat sa politikom EU u ovoj oblasti, onda možemo zaključiti da je projekta značajno doprineo da bar deo informacija o ovoj oblasti dopre do naših farmera.

O pozitivnom uticaju projekta govore i odgovori na ostala pitanja, pre svega, na pitanja o uticaju približavanja Srbije EU. Naime, značajno raste broj onih koji su uvereni da će ovaj proces imati značajan uticaj na srpsku poljoprivredu i selo (91,22%/63,82%). Značajno je napomenti da sve više farmera u priključivanju EU vidi šansu za razvoj, dok je sve manje onih koji ovaj proces doživljavju kao pretnju.

Ostali odgovori nam govore o tome da srpski farmeri sve više razumeju potrebu standardizacije proizvodnje (implementaciji GlobalGAP i drugih standarda), radi unapređenja bezbednosti hrane, dok kao osnovne prepreke za unapređenje proizvodnje na svojim farmama srpski farmeri vide nedostupnost novih tehnologija.

Farmeri prepoznaju i nedovoljnu informisanost kao problem i hteli bi da primaju informacije, pre svega, o novim tehnologijama i načinu korišćenja sredstava za finansiranje poljoprivredne proizvodnje i razvoj sela.

 

Zaključak:

Uzimajući u obzir socijalnu strukturu stanovništva koje živi na selu i bavi se poljoprivrednom proizvodnjom, možemo zaključiti da je pružanje osnovnih informacija o tehnologijama u poljoprivredi i prenos iskustava dobre prakse najefikasniji putem specijalizovanih TV emisija. Ovakav način plasiranja informacija budi interesovanje poljoprivrednika i pruža dobru osnovu za delovanje stručnjaka na terenu i probijanje barijere nepoverljivosti. (Atlas Media Group)

U prilogu je obrađena anketa sa grafičkim prikazima

DodatakVeličina
ANKETA.xls158 KB