- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Dušan Petrović, ministar za trgovinu i poljoprivredu u emisiji „Brazde” RTV Novi Sad

 

VLADA DONELA UREDBU O KREDITIMA

 

U nedelju, 15. maja, Dušan Petrović, ministar za trgovinu i poljoprivredu, bio je gost u emisiji „Brazde” RTV Novi Sad, koju su mogli da prate gledaoci u celoj zemlji.

O Sajmu poljoprivrede i aktuelnim otvorenim temama u agraru sa njim je razgovarala Vesna Jovanović.

Navodeći ocene o Sajmu, ministar Petrović je rekao.

- Odlično. Mislim da je Sajam izuzetno dobro organizovan i mi smo svi ponosni na Novosadski sajam. To je najveća manifestacija u ovom delu Evrope ovakve vrste. Razgovarao sam i sa mojim prijateljem Bojanom Pajtićem, predsednikom vojvođanske vlade, i sa direktorom da pokušamo da uložimo trud u toku ove godine i pokušamo da iduće godine podignemo to na još viši nivo, to Novi Sad zaslužuje, kao i Novosadski sajam, zaslužuju brojni ljudi koji se bave poljoprivredom. Ovo je prilika da svi mi vidimo šta ima novo, šta bismo mogli u svoje planove da ugradimo i budemo još bolji iduće godine.

 

Podsetimo se, ovome je prethodila ministarska konferencija koja je bila. Juče je Sajam obilovao susretima ministara iz regiona, mislim da ste vi i predsednik Boris Tadić bili domaćini osmorici ministara poljoprivrede. Šta je dogovoreno?

- Sama činjenica da je više od 20 delegacija ministarstava poljoprivrede, bilo na konferenciji srednjoevropske inicijative, koje je bilo uoči Sajma, jeste još jedan dokaz koliko je Sajam važan i koliko Evropa uvažava ovu manifestaciju. I ne samo Evropa, bilo je tu i naših dragih kolega iz drugih zemalja, recimo ministar poljoprivrede Iraka. Predsednik Tadić je juče rekao ono što je najvažnije za agrarnu politiku. Imali smo sastanke sa svim ministrima poljoprivrede. To su dragocene stvari. Manje-više delimo iste probleme. To su različite zemlje, neke su mnogo ispred naše zemlje, u ekonomskom razvoju, neke su iza nas, ali svi smo u jednoj velikoj ekonomskoj krizi, tražimo svi izlaze i svugde se velika pažnja posvećuje poljoprivredi. U našoj zemlji dva miliona ljudi živi od poljoprivrede, milion isključivo, drugi milion se bavi nekim drugim stvarima, to je 700.000 porodica i mi zaista pokušavamo da nađemo najbolji način da svi budu bolji, jači i da imaju priliku da bolje zarade i da živimo svi zajedno.

 

Ono što nas zanima to su mere agrarne politike.

- Naravno, nalazimo se u drugoj polovini maja, sigurno da bi bilo bolje da su se ove stvari rešile ranije. To sam ja već govorio – u životu nije uvek moguće sve uraditi onako kako želite i kako je idealno. Imali smo rekonstrukciju Vlade i različite vrste poslova koji su morali biti završeni. Uglavnom Vlada je preključe donela najvažniju uredbu, to je jedan krovni dokument ili krovni propis, dakle, našim poljoprivrednicima i svima koji se bave poljoprivredom biće stavljeno na raspolaganje krediti do pet miliona dinara, to će biti dinarski krediti, moći će ročnost njihova da bude do tri godine, dakle, svako će izabrati šta mu odgovara. Dakle, ti krediti mogu da budu do godinu dana, mogu da budu dvogodišnji ili trogodišnji. Ono što je vrlo važno, kamata prema krajnjim korisnicima, prema poljoprivrednicima, će biti osam posto fiksno, nepromenljiva kamata. Država je na sebe preuzela sav rizik, sve što se bude dobro i loše dešavalo u naredne tri godine država će uzeti kao svoj rizik. Ja verujem da ćemo imati stabilnu ekonomiju i stabilnu ekonomsku situaciju i na ovaj način hoćemo da pokažemo jedan signal da ćemo mi imati bolje godine u odnosu na godine koje su iza nas. Donećemo nekoliko programa u narednih desetak dana, sada govorim o namenama, biće vrlo jasno data mogućnost kako da se poveća stočni fond sa jedne strane, a sa druge strane mi ćemo kreditirati ratarsku proizvodnju, povrtarsku, voćarstvo, sa treće strane ljudi će imati priliku da izgrade nove ili rekonstruišu svoje postojeće komercijalne zgrade, sa četvrte strane za mehanizaciju i opremu će biti na raspolaganju krediti i mislim da je važna stvar tamo gde se banke i korisnici kredita dogovore mi ćemo refinansirati kratkoročne kredite iz 2010. godine. To je vrlo važna stvar zato što hoćemo da olakšamo finansijski teret koji ljudi imaju u ovoj godini i mislim da će taj paket biti jedna izvanredna ponuda, jedan izvanredan instrument, jer će svako odabrati ono što mu je potrebno i ono što misli da mu u njegovom poslu može najbolje da koristi i da snažnije uđe u drugu polovinu godine nego što smo to bili do 15. maja

 

Rekli ste da je porodično gazdinstvo ćelija svega. Da li će biti subvencije po hektaru i u kom iznosu?

- Biće, ali ovo o čemu ja govorim su takođe subvencije. Kredit dinarski sa osam posto kamate je takođe subvencija i to ozbiljna subvencija. S druge strane, ja ću malo da prokomentarišem ono što smo videli. Napravili smo jednu veliku stvar, dvanaest naših kompanija je dobilo dozvolu licencu za izvoz u Rusiju, šest mlekara, šest prerađivača mesa. Pored otvorenih vrata koje imamo prema Evropskoj uniji, sa nešto drugačijim i komplikovanijim uslovima koje treba da ispunimo, mi smo stvorili jedan spoljnotrgovinski okvir, koji otvara mogućnost prerađivačima s jedne strane i proizvođačima sa druge strane da snažno uđu u povećanje stočarske proizvodnje. Pre nego što vam kažem subvencije, suštinski cilj naše politike je da povećamo količinu stočarske proizvodnje. Mi imamo samo 28,3 posto stočarstva u celoj našoj poljoprivrednoj i produkciji prehrambene industrije. Prošle godine smo imali četiri milijarde evra taj deo društvenog proizvoda koji se odnosi na poljoprivredu i prehrambenu industriju. 28 posto je nedopustivo. Mi moramo da imamo 60 posto stočarske proizvodnje. Nije moguće da mi to u 2011. godini uradimo, ali mi moramo da krenemo u tom pravcu.  Vrlo je važno da ogromne količine kukuruza koje uspemo da proizvedemo u što većoj meri budu pretvoreni u mleko i meso, da onda mleko i meso budu prerađeni i da oni koji to prodaju ostvare veću zaradu i oni koji to proizvode da ostvare veću zaradu. Dakle, to je pravac naše politike. Subvencije će biti – 14.000 dinara po hektaru. U toku sledeće nedelje ćemo tačno reći za koliko hektara će biti ta subvencija, ali ono što mogu sad da vam kažem je da najveći broj ljudi koji je uzeo tu subvenciju prošle godine će zadržati to svoje pravo, neće dobiti manje novca nego što je to dobio prošle godine. Dakle, najveći broj gazdinstava će dobiti istu sumu novca kao što je dobio prošle godine. Mislim da je to dovoljno u ovom trenutku. Mi ćemo dimenzionirati neke druge stvari, pošto ćemo određene vrste voćarske proizvodnje voćarstva takođe subvencionisati. Pored ovih kreditnih mogućnosti koje stoje na raspolaganju ja mislim da će imati naši poljoprivredni proizvođači , svi koji se bave poljoprivredom, jedan mnogo širi dijapazon mogućnosti nego što su to imali prošle godine. I ono što je važno, u suštini će biti više novca nego što je bilo prošle godine, jer pokretanje bankarskog novca jeste povećanje ukupne sume novca u odnosu  na onu sumu novca koju može samo budžet da da. Suštinski važna stvar – svi moramo da budemo efikasniji, svi moramo da smanjimo troškove, poljoprivrednici moraju da smanje troškove, kao i prerađivači i trgovci, samo tako ćemo više da zaradimo i bolje da živimo. Posao države i Ministarstva, na čijem sam ja čelu, jeste da zavodi red tamo    tamo gde nam je posao. Mi moramo da postavimo pravila igre , upravo ih sada i postavljamo, naš posao je da se staramo da ta pravila budu poštovana. S druge strane svi učesnici u velikoj utakmici dobiće priliku, dobiće pomoć da proizvode jeftinije da sebi obezbede prostor da više zarađuju i to ćemo mi takođe snažno podržati.

Da li ćete podržati proizvođače organske hrane?

- Kako da ne. I za to ćemo izdvojiti više novca nego prethodne godine. To je jedna dobra i velika prilika . Potrebno je da prođu godine da bi došli do jednog značajnog obima proizvodnje organske hrane. Potrebne su tri godine da bi se konvertovala jedna parcela da bi se na njoj mogla da se odgaja organska hrana prema svim standardima, što znači da onaj ko dobije taj proizvod može više i da zarade.  To je dugoročan proces. Mi ćemo nastaviti kontinuitet politike koju smo imali prethodnih godina, kao i za robu koja ima geografsko poreklo. To je dobro da se uključi što više ljudi u to, ali glavni pravac naše plitike da povečamo stočarsku proizvodnju i mislim da ćemo uspeti to i da uradimo. Mi ne smemo da pravimo greške. Ne smemo zbog brzopletosti da pravimo tehničke omaške i moramo da žurimo. Žurićemo pažljivo – rekao je u emisiji „Brazde” Dušan Petrović.