БОЛЕСТ ЛУДИХ КРАВА ПОНОВО ПОТРЕСА ТРЖИШТЕ МЕСА

 

Београд, 13.09.2021.

Pолитика

  • Због два атипична случаја пријављена у Бразилу привремено обустављен извоз у Кину - Србија не увози јунетину из ове земље, потврдили у Министарству пољопривреде

Два атипична случаја говеђе спонгиформне енцефалопатије, познатије као болест лудих крава (БСЕ), потврђена су пре неколико дана у две кланице у Бразилу, који је највећи светски извозник овог меса.

Информацију је потврдило и бразилско министарство пољопривреде. Реч је о две животиње поодмакле доби, а Бразил је одмах привремено прекинуо испоруке у Кину и о свему обавестио Светску организацију за здравље животиња (ОИЕ).

Блокада извоза на кинеско тржиште уследила је на основу протокола између ове две земље. Према незваничним најавама, транспорт ће бити настављен када кинеске власти буду оцениле да је месо потпуно безбедно. Медији преносе да је ово пети атипичан случај у последње 23 године, откако се ова болест прати. Атипичном се сматра када болест потиче од самог говечета, то јест када није повезана са уносом контаминиране хране. Сматра се да у том случају нема ризика за здравље људи и животиња. У Бразилу се слично догодило и пре две године, када је извоз обустављен на две недеље. Иначе, ова земља никада није регистровала појаву класичног облика болести која се повезује са заражавањем код људи.

Болест лудих крава најопаснија је зооноза (болест која се са животиња преноси на људе) с којом се боре све државе света. Посебан значај добила је када се 1986. појавила епидемија болести лудих крава на фармама у Великој Британији, а неколико година касније и код људи.

Потврђено је да је узрок заражавања било коришћење коштаног брашна у исхрани. Зараза је потекла од приона, честица ситнијих од вируса, којима је било заражено коштано брашно добијено прерадом кланичких отпадака заражених оваца, а које се користило у исхрани говеда. Ова врста хране забрањена је за употребу пре више од 20 година.

Србија је 2019. године добила статус држава занемарљивог ризика од БСЕ, што нам даје повлашћен статус у међународној трговини говеда и меса. Према званичним информацијама из Министарства пољопривреде, јунеће месо из Бразила се не увози у Србију.

То потврђује и Чедомир Кецо из Удружења узгајивача говеда „Агропрофит”.

– Србија тренутно није у опасности јер смо далеко. Бразил је иначе нама највећа конкуренција јер имају јефтин узгој, пашњачко говедарство. Гаје екстензивне расе и цена им је нижа од наше за 40 одсто, док је наше месо квалитетније – рекао је Кецо за наш лист.

Највећи увозници тог меса из Бразила, али и Аргентине, јесу Кина и арапске земље, а управо цена је разлог због чега те земље не набављају јунетину из Србије. Кина само из Бразила подмирује око 40 одсто свог увоза јунетине. Тамошњи медији преносе да се блокада увоза још није одразила на цене и да се увозници надају брзом обнављању посла.

Глобалне залихе говеђег меса врло су ограничене, а цене су већ на рекордном нивоу. Ројтерс је пренео да је Ирска, мањи снабдевач кинеског тржишта, у мају прошле године такође пријавила један атипичан случај болести лудих крава, али да још није успела да обнови извоз.

– Рано је говорити шта ће се догађати и како ће реаговати велики купци. Међутим, ако буде потреса, доћи ће и до великог скока цена – каже наш саговорник и истиче да у Европи нема довољно јунећег квалитетног меса због тога је питање дана када ће цена јунетине скочити на 2,5 евра.

Интересантно је да је месна индустрија 2005. године од тадашње Владе Србије тражила да одобри увоз говеђег меса из Јужне Америке – Бразила, Аргентине, Уругваја – јер га није било довољно за прераду. Годинама пре тога увоз говеђег и јунећег меса у Србији био је забрањен из опреза да се с месом не би увезла и ова болест, чиме би се угрозили и потрошачи и сточни фонд.

– Наши прерађивачи сада не увозе јунетину, а извоз на европско тржиште је симболичан – каже Кецо. Према његовим речима, мање количине квалитетне јунетине „миланез” иду за Италију. На тим тржиштима нас нема јер постоје царине од 0,35 до 1,35 евра по килограму за оне који би купили месо из Србије, што је велики проблем. Тако је договорено када је 2008. потписиван споразум, и то практично значи да извоз јунетине из Србије није слободан – закључује наш саговорник. Инкубација од четири до шест година

Болест лудих крава (БСЕ) јесте прогресивна неуролошка болест ових животиња. Болесна крава има проблем с ходањем и устајањем, а било је случајева и да животиња напада или делује изразито узнемирено.

Од тренутка када се зарази до првих симптома болести може проћи између четири и шест година, што се сматра периодом инкубације.

Не постоји лек нити вакцина која би могла да спречи оболевање, а током периода инкубације не постоји начин да се докаже да је она већ оболела од БСЕ, због чега је болест врло опасна и подмукла. Људи који су јели месо оболелих крава такође могу да се заразе једном верзијом ове болести која се зове Кројцфелд-Јакобова болест.

Од 2019. године познато је да су 232 особе широм света оболеле и умрле од те болести. Иначе, ни једна ни друга болест нису заразне, а истраживања су показала да људи не могу добити БСЕ пијући млеко или једући млечне производе, чак и ако је млеко долазило од болесне краве. Америчка управа за храну и лекове (ФДА) од августа 1997. године забранила је производњу сточне хране од остатака животиња како би спречила ширење ове болести.